|
|
|
|
|
Fiilozofska čitanka |
|
GEORG VILHEM FRIDRIH HEGEL (Odabrani tesktovi) |
"Nauka logike"
Istorija filozofije jeste istorija otkrivanja "misli" o apsolutu, koji je njen predmet. Tako je, na primer, Sokrat, može se reći, otkrio odredbu "cilja", koju će razviti i definisati Platon, a naročito Aristotel. (...) Hrabrost istine, vera u moć duha jeste prvi uslov filozofskih studija; čovek treba da poštuje sam sebe i da smatra sebe dostojnim onoga što je najviše. O veličini i moći duha ne može on dovoljno krupno misliti. Zatvorena suština vasione nema sile u sebi, koja bi se mogla odupreti hrabrosti saznanja, pa se ova zatvorena suština vasione mora pred saznanjem otvoriti i svoje bogatstvo i svoju dubinu mu pred oči izneti i uživanju prineti.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
|
|
Home
|
GRADITELJ U VREMENU ČUDA: BORISLAV PEKIĆ (1930-1992) |
|
Autor konstantin
|
|
Saturday, 06 February 2010 |
povodom 80 godina od rođenja Borislava Pekića
Činjenica je da svako dete koje se rodi i svojim plačom uveseli na hiljade i hiljade srećnih roditelja širom sveta potencijali homo creator. Svaki čovek je stvaralac, makar on stvarao u kamenu ili kao pisac; makar on čistio gradske ulice od napadalog snega ili predavao o književnosti ili astronomiji studentima na univerzitetu; da, svako može biti stvaralac, samo ukoliko pažljivo neguje umetničku klicu u sebi, ko se ne prepusti alkoholisanju, duševnom rastrojstvu ili ne daj bože, ubijanju, mada je i sve to deo kompleksne čovekove prirode. Stvaralac je onaj koji nešto sa ljubavlju radi, koji predlaže ideju, razborito misli, onaj kojeg nije strah da se kroz svoje delo izrazi o pitanjima najrazličitijeg sadržaja koja muče svakog pojedinca. Onaj ko se zalaže za ideju, ne za ideologiju. Onaj koji je spreman zarad ubeđenja žrtvovati sopstveni život. Onaj koji se hvata u koštac sa polemikama svog doba. Čini se da je takvoj plejadi srpskih mislilaca, umetnika i erudita nesumnjivo pripadao pomalo i zaboravljeni Borislav V.Pekić.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 06 February 2010 )
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Autor konstantin
|
|
Monday, 11 January 2010 |
Piše: Konstantin Dragaš
Vrednosti novog društvenog sistema čoveka teraju da se oseća neodgovornim za većinu stvari koje radi; teraju ga da se oseća potišteno, učmalo, poniženo. Pretvaraju ga u roba. Roba sitnog duha, punog ljubomore i zavisti prema drugima. Roba koji više neće imati pravo na sopstvenu ličnost i ideju. U budućnosti on neće biti samo rob, već nešto još gore od toga: mali, odvratni i ljigavi sluga koji niti će imati svoja ubeđenja niti neki životni moto. Tako izgažen, upljuvan, osramoćen i zgnječen, budući čovek neće imati nikave šanse protiv moćnog Velikog Brata i njegove porobljeno – podaničke nacije. Zar je moguće da su se tekovine, za koje su se ljudi vekovima borili, okrenule jedne protiv drugih i međusobno krvno zaratile? Kako spasiti čoveka iz haosa, apsurda i opšteg ludila i u njemu bar ponovo posaditi seme ljubavi i osećanja za druge? Odgovor na ta složena pitanja na koja niko ne želi da makar pruži odgovor, tobože jer su glupa, treba potražiti u onima koji se iskreno posvećuju večitoj borbi protiv apsurda, gluposti i malograđanštine. U onima koji se odupiru svom snagom apsurdu. U onima koji čoveku postavljaju krucijalna egzistencijalna pitanja i koji u njemu bude osećaj samosvesti. Jedan od njih je i Slavomir Mrožek, današnjoj mladalačkoj publici slabo poznat, koji ove, 2010. godine slavi jubilej – 80 godina života.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 11 January 2010 )
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Autor konstantin
|
|
Monday, 04 January 2010 |
Piše: Konstantin Dragaš
Surovo vreme i opšti haos u državi naterali su početkom 1917.godine pripadnike mnogih ruskih, pre svega moskovskih intelektualnih krugova, da pobegnu iz zemlje i odu u inostranstvo. Kako nezadovoljstvo poretkom u zemlji nikako nije jenjavalo među narodnim masama ne samo u Moskvi, već i čitavoj carevini, tako je i strah sve više i više obuzimao one koji su bili bliski ne samo vlasti, već i one koji su bili imućniji i bogatiji od drugih. Neki su, a zajedno sa njima i mnogi drugi koji nisu imali ništa, predosećali zlo posle revolucije i zato su ustuknuli i pobegli pred čitavom najezdom protesta i pobuna ruskih građana jer nisu verovali u buduću crvenu vlast.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
SRPSKI REALISTI: SIMO MATAVULJ (1852-1908) |
|
Autor konstantin
|
|
Sunday, 25 October 2009 |
Piše: Konstantin Dragaš
Jedan od najpoznatijih predstavnika srpskog realizma sa tematikom primorja i primorskog života je svakako Simo Matavulj, rodom iz Šibenika, učitelj u mnogim dalmatinskim selima i nastavnik pomorske škole u Herceg Novom. Uz pripovetku "Pilipendu", koja govori o procesu unijaćenja Srba u Dalmaciji, njegovo najpoznatije delo je roman "Bakonja fra Brne". Napisao je i oko 70-tak pripovedaka i novela ("S mora i planine", "S Jadrana", "Primorska obličja"), autobiografiju "Bilješke jednoga pisca". Prevodio je dosta sa francuskog, naročito Molijera i Zolu.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Sunday, 25 October 2009 )
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Autor konstantin
|
|
Monday, 10 August 2009 |
Piše: Konstantin Dragaš
Celokupan rad i stvaralaštvo Tomasa Mana nezaobilazan je deo nemačke proze i književnosti. S pravom se može reći da on spada u jedne od najznačajnijih pisaca savremenog doba, ne samo po obimu i broju knjiga koje je objavio, već i po suštini misli i ideja kojima je oblikovao svoj književni svet. Jedna od njegovih najpoznatijih dela su "Budenbrokovi", "Doktor Faustus", "Josif i njegova braća" i dr. Godine 1924. objavio je svoj čuveni roman "Čarobni breg".
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Gilgameš; sumersko-vavilonski ep |
|
Tuesday, 28 October 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Jedno od najstarijih napisanih i sačuvanih književnih dela je sumersko vavilonski ep, ep o Gilgamešu. Najstariji sumerski pisani spomenici potiču iz vremena oko 3500. godina p. n. e, a središta njihove kulture bili su gradovi Ur i Uruk. Ovaj ep je jako poznat, a smatra se da je sastavljen oko 1700. godine p. n. e. Smatra se, takođe, da je nastao mnogo ranije. Napisan je na 12 ploča (pevanja) i govori o kralju Gilgamešu, kralju grada Uruka.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Monday, 18 August 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Ovim romanom Balzak nam otkriva Pariz, njegovo društvo, upoznaje nas sa atmosferom gradskog života i pritom daje priču u okviru toga: priču o čiča Goriou i mladom studentu prava, Eženu de Rastinjaku.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Friday, 25 July 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Godine 1846. objavio je Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, roman "Rođaka Beta". To je takođe veliko i obimno delo, ali, ujedno, i sa vrlo zanimljivom pričom. |
|
Detaljnije...
|
|
|
Veličina i propadanje Cezara Birotoa |
|
Wednesday, 23 July 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Kakva bi to bila francuska književnost ako u njoj ne bi bio Onore de Balzak, tvorac "Ljudske komedije", uz Igoa, najveći francuski predstavnik realizma? Napisao je preko 90 dela, koje se mogu razvrstati po grupama. "Veličina i propadanje Cezara Birotoa" pripada "slikama iz pariskog života (zajedno sa romanima "Rođak Pons", "Sjaj i beda kurtizana", "Rođaka Beta" itd).
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Revizor ili: o sklonosti dodvoravanju |
|
Wednesday, 23 July 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Davne 1834. godine, dakle, pre više od 170 godina, ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj počeo je da radi na svojoj komediji koja je završena 1842, a izvedena u pozorištu još 1836. godine. Ta komedija nosi naziv "Revizor" i drugo je važno Gogoljevo delo posle "Mrtvih duša".
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Wednesday, 20 February 2008 |
Piše: Konstantin Dragaš
Jedan od najpoznatijih i opšteprihvaćenih filmskih režisera, Japanac Akira Kurosava (1910-1998) dobitnik mnogih izutenih nagrada i priznanja, snimio je, polovinom prošlog veka, film "Rašomon" Ovaj njegov film je poznat u čitavom svetu. Predstavlja jedno od najboljih filmskih ostvarenja ikada a govori, između ostalog, i o jednoj velikoj ljudskoj mani: sebičnosti.
|
|
Detaljnije...
|
|
| | << Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 1 - 12 of 157 |
|
|
|
 |
|
|
