 |
 Login |
|
| Još nemate svoj nalog? Možete da se registrujete ovde. Kao registrovani korisnik dobijate mnoge pogodnosti kao što su promena izgleda, konfiguracija komentara i postavljanje komentara pod vašim imenom. |
|
|
| MISLI POZNATIH |
|
| Otkrijte koje slavne misli su rekli veliki umovi čovečanstva! Otkrijte zašto su oni bili značajni! Kliknite na:
MISLI POZNATIH |
|
|
| E-mail |
|
| Priče, pesme ili šale mogu da razreše velike misterije. Pošalji ih Konstantinu na Maštarije |
|
|
| NOVO NA MAŠTARIJAMA! |
|
| "Filozofski tekstovi" jesu odlomci tekstova najvećih filozofa u istoriji! Otkrijte šta su oni filozofirali i šta zapisivali. Proučite njihove ideje. Saznajte koje oblasti filozofije su razmatrali i izučavali. Da biste pročitali te spise kliknite na:
Filozofski tekstovi |
|
|
| ISTORIČAR |
|
Tukidid je bio veliki grčki istoričar. Napisao je istoriju Peloponeskog rata. Kao istoričar, bio je veoma značajan.
|
|
|
| VELIKI NAUČNIK |
|
Nikola Tesla, je naš najveći naučnik svih vremena. rođen je u Smiljanu, u Hrvatskoj, 1856. godine. Još od malena je pokazivao radoznalost za skoro sve što će kasnije imati veze sa strujom: grmljavine, elektricitet itd. Bio je vizionar. Ove godine, 2006 obeležava se 150 godina od njegovog rođenja. Radio je u Americi, gde je i umro 1943. godine.
|
|
|
| KNJIŽEVNIK SVIH VREMENA |
|
Fjodor Mihailovič Dostojevski bio je jedan od najvećih i najpoznatijih književnika svih vremena. Njegova dela se i dan danas čitaju. Ostao je poznat po delima kao što su "Zločin i Kazna", "Braća Karamazovi", "Idiot" i "Zapisi iz mrtvog doma". To su samo neka dela. Dostojevski je pisao realističke romane ali je u njima duboko apostrofirana psihologija samih likova. Pisao je o vrlo važnim temama, a u njegovim delima se dosta puta pojavljuju pitanja o grešnosti i pravednosti čoveka kao i mnoga druga. Rodio se 1821. godine a umro 1881. godine. Pisao je i o robijašima jer je i sam, kao mlad, dosta dugo vremena proveo u Sibiru na robiji, za koji se vezuje delo "Zapisi iz mrtvog doma." To je književnik kojeg nikako ne treba da ispustite iz vida. Imao je burno detinjstvo pa i većinom sam život, ali je zato stvorio dela koja zauvek ostaju u biserima svetske književnosti.
|
|
|
| PANTA REI |
|
Heraklit je zasigurno ostao upamćen kao jedan od najpoznatijih filozofa Antičke Grčke po svojoj čuvenoj rečenici: "Panta rei" ili u prevodu "Sve teče". Takođe, uz to je i nadovezao rečenicu: "U istu reku ne možeš kročiti dva puta." I bio je u pravu. Za tren oka se u reci nešto promeni. Ne može nikad biti ista. Uvek je različita.
|
|
|
| SLAVNI SRPSKI VOJSKOVOĐA |
|
Jedan od najslavnijih srpskih generala i vojskovođa je bio Živojin Mišić (1855-1921). Završio je visoke vojne škole. Učestvovao je u svim ratovima koji su vođeni od 1876 do 1914. Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu, a najzaslužniji je za probijanje Solunskog fronta, koji je bio jako važan događaj. Pored Radomira Putnika i Stepe Stepanovica, Živojin Mišić spada u velike srpske vojvode i vojskovođe XX veka pa i uopšte. 
|
|
|
| ŽAN - POL SARTR |
|
Svakako jedan od najvećih filozofa XX veka, pa i uopšte, bio je francuski pisac, mislilac i filozof Žan-Pol Sartr (1905-1980), autor mnogobrojnih eseja i novela, pa i romana. Glavni predstavnik egzistencijalizma. Slavu stekao romanom "Mučnina", zatim zbirkom novela pod nazivom "Zid", a zatim i čuvenim filozofskim delom "Bivstvo i ništavilo" koje je objavio 1943. Odbio Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje da on ne stvara za Nobelovu nagradu već zato što mu je to suštinska potreba. Njegova glavna filozofska dela su još i: "Egzistencijalizam je humanizam" (1946), "Kritika dijalektičkog uma" i dr. Poznate su i njegove drame: "Muve", "Prljave ruke", "Đavo i Gospod Bog", "Iza zatvorenih vrata" i dr. Kao prvo načelo egizistencijalizma, Sartr ne veruje u tzv. "sudbine" i fatalizam, već smatra da čovek nije ništa drugo do ono što sam od sebe učini. Sartr je smatrao da su ljudi "osuđeni na slobodu". U svom delu "Kritika dijalektičkog uma" Sartr kritikuje marksizam i egzistencijalizam, i kaže da je marksizam ideologija koja se ne može izbrisati i da je veoma bliska egzistencijalizmu. Jedno vreme Sartr je bio blizak komunistima; kasnije se razišao s njima. Ipak, ostao je veliki poštovalac marksizma. Smatrao je da ako se egzistencijalizam i marksizam ujedine, da će nastati nova, epohalna misao. Ipak, Sartr kaže: "Marksizam ostaje filozofija našeg vremena: on se ne da prevazići jer prilike koje su ga stvorile još nisu prevaziđene". Sartr je, pak, bio dosledan: smatrao je da je glavna greška marksizma što zaboravlja na čoveka, pojedinca i njegovu egzistenciju. Za Sartra, sloboda je osnov svega.
|
|
| |
DOBRODOŠLI NA MAŠTARIJE!
Sajt Maštarije je počeo da radi u mesecu julu 2004. godine. Posvećen je mladima i njihovom stvaralaštvu. Ali ni stariji nisu na odmet.
Na našem sajtu se govori o filozofima, književnicima, umetnicima, državnicima i ostalim značajnim ljudima. Nadamo se da ćete na ovom sajtu pronaći zanimljive i korisne stvari.
Maštarije imaju dosta rubrika.
Tu su Priče, Pesme, Drame, Kritike ...
Tu su i Blokovi na kojima možete da saznate ponešto o znameniti ličnostima i pronađete mnoge zanimljive i korisne informacije.
Na ovom sajtu možete pronaći nešto šta ste tražili užasno dugo! Maštarije proučavaju istoriju, književnost, filozofiju i umetnost. Mi to cenimo i poštujemo. Ovaj sajt je posvećen onima koji nešto stvaraju i koji vole da proučavaju navedene teme. Nadamo se da ćete uživati!
Pročitajte više...
|
|
Leva ideja
Sajt za razmatranje društvenih i političkih pitanja iz ugla levice, ugla slobode i pravde - www.leva-ideja.com
|
|
Pogledaj SVE maštarije
Da bi pogledao sve maštarije klikni na
SVE MAŠTARIJE |
|
POSETITE SAJT IZA OGLEDALA!
www.iza-ogledala.com
Sajt koji govori o psihologiji i o duši. Zanimljiv sajt koji treba posetiti! Sigurno će vam razjasniti neka od glavnih psiholoških pitanja i nedoumica! Jedinstven sajt za sve one koji čitaju i proučavaju psihologiju! |
|
PIŠITE I KRITIKUJTE; IZNOSITE VAŠ STAV!
Ukoliko imate neki predlog ili savet, ukoliko želite da kritikujete neki tekst i iznesete vaš stav ili mišljenje o njemu, kao i sve ostalo, šaljite na: Kritikujte, pišite |
|
FRANCUSKI FILOZOF ŽAN ŽAK RUSO
(JEAN-JASQUES ROUSSEAU) (1712-1778)
Žan Žak Ruso (rođen 28.VI 1712 u Ženevi, umro 2.VII 1778 u Ermenonvilu kod Pariza) je bio veliki francuski književnik i filozof. Smatran je jednim od temelja evropske književnosti i filozofije XVIII veka. Majka mu umire deset dana nakon što se rodio. Jedno vreme otac, protestant u Ženevi ga odgaja, a zatim je svog sina poslao kod nekog pastira da se ovaj brine o njemu. U šesnaestoj godini započinje život skitnice.U gradu Anesiju (Annecy) ugledna gospođa Varens šalje ga u Torino, gde se Ruso odrekao protestantizma. Jedno vreme je u Torinu radio kao sluga a zatim se vratio u Anesi. Hteo je da uči da postane sveštenik i muzičar ali mu to nije pošlo za rukom. Luta po mnogim gradovima i u Kamberiju ponovo sreće gospođu Varens. Nakon toga je neko vreme radio kao kućni učitelj u Lionu.
Pročitajte više na:
Rousseau |
|
NAJVEĆI PISAC NAUČNE FANTASTIKE ŽIL VERN
(JULES VERNE) (1828-1905)
Pre tačno sto i tri godina umro je najveći pisac naučne fantastike Žil Vern. Rođen je 8. februara 1828. godine u gradu Nantu. Bio je sin pravničke porodice. Proputovao je mnoge zemlje i upoznao se sa mnogim ljudima. Vern se na književnom polju prvo ogledao kao dramski pisac. 1862. godine izlazi njegov prvi roman "Pet nedelja u balonu". To je bio prvi roman u žanru naučne fantastike. Do kraja svog života pisao je naučno-fantastične romane. U starosti je i oslepeo ali pero nije ispuštao iz ruku, ako tako možemo reći.
Pročitajte više na:
O Žilu Vernu |
|
POLJSKI NOBELOVAC HENRIK SJENKJEVIČ (Henryk Sienkiewicz)
(1846-1916)
Rođen 5.V.1846 godine u Voli Orkzejskoj u Poljskoj, umro 15.XI 1916. u Veveu, Henrik Sjenkjevič je vrstan poljski realista. Bio je poljski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za roman "Quo Vadis" 1905.godine. Njegovi romani su realistički; prate događaje ljudi koji prolaze kroz stvarne probleme i avanture. Proputovao je mnoge evropske države, proučavao je rimsku prošlost pa i istoriju Poljske. Pisao je istorijske romane o Rimu ,,Quo Vadis,, kao i o romantičarskoj- istorijskoj ljubavi prema svojoj zemlji čime je napisao tri značajnije knjige: "Ognjem i mačem, Potop, Pan Volovdijovski". Pisao je i novele iz seljačkog života svoje domovine.
Pročitajte više na:
Poljski nobelovac |
|
Ruski književnik Anton Pavlovič Čehov (1860-1904)
Čehov je rođen 17.I 1860 a umro 15.VII 1904. godine. Rođen je u Taganrogu u trgovačkoj porodici. 1869. godine upisao se u taganrošku gimnaziju koja je nosila pečat provincijalne prizemnosti duha. Kada je 1875. godine očeva radnja propala, Čehov se sa porodicom preselio u Moskvu. Kada je završio gimnaziju 1879. godine dobio je stipendiju od 25 rubalja i upisao se na medicinski fakultet u Moskvi. 1886. godine izašla je njegova prva zbirka priča ,,Šarene priče“. Organizovao je pomoć gladnim seljacima, osuđuje zloupotrebu vlasti i korupciju. Čehov je majstor ruske novele. Kroz svoje mnogobrojne pripovetke on piše o ruskoj stvarnosti XIX veka.
Pročitajte više na:
Čehov |
|
OTAC MODERNE NEMAČKE FILOZOFIJE I FILOZOFIJE UOPŠTE
IMANUEL KANT
Imanuel Kant se rodio 22.aprila davne 1724. godine u Kenigzbergu (danas Kalinjingrad). Poreklom iz siromašne porodice, Kant je završio fakultet (filozofiju, matematiku i prirodne nauke) u rodnom mestu iz koga nije odlazio čitavog svog života. Godine 1755. postavljen je za doktora filozofije, a od kraja iste godine sve do leta 1796. godine predavao je na univerzitetu logiku, metafiziku, matematiku, fiziku, mineralogiju, etiku, pedagogiju i filozofiju. Tek 1770. godine postao je redovan profesor nakon što je 15 godina predavao kao privatni docent. Umro je u 80-toj godini života, 12.februara 1804. godine u Kenigzbergu.
Pročitajte više na:
Kant |
|
JOHAN GOTLIB FIHTE (1762-1814)
Filozof koji je išao Kantovim stopama
Johan Gotlib Fihte rođen je 19.maja 1762. godine. Umro je sa 52 godine-27. januara 1814. godine. Fihte je rođen u siromašnoj seljačkoj porodici i teško se školovao. Međutim, Fihte je tokom mladosti dosta razvijao ljubav prema filozofiji. Studirao je teologiju. Već 1792. godine, sa 30 godine objavio je delo „Kritika objave“ za koju je kritika mislila da ju je napisao Kant. Fihte je veoma rano postao profesor u Jeni, ali je katedru morao da napusti zbog optužbi za ateizam. Ipak, posle izvesnog vremena, Fihte dolazi u Berlin gde pokazuje neverovatnu hrabrost, držeći vatrene patriotske govore „Govori nemačkom narodu“ (1807-1808) u kojima budi nacionalnu svest. Dosta je doprineo osnivanju berlinskog Univerziteta, postavši njen profesor i rektor (1810). Četiri godine kasnije umire zaražen u epidemiji tifusa.
Pročitajte više na:
Fihte |
|
BALKANSKI NAUČNIK- RUĐER BOŠKOVIĆ
Čime se sve taj čovek nije bavio. Bio je i fizičar i matematičar i astronom i filozof pa i diplomata. Živeo je u XVIII veku, tačnije od 18. maja 1711. godine sve do 13. februara 1787. Rodio se u Dubrovniku, a umro u Milanu. Sa petnaest godina stupa u red isusovaca. U školu je krenuo da ide u Dubrovniku a nastavio je u rimskom isusovačkom kolegijumu. Po završetku studija bio je nastavnik u nižim razredima, a kasnije je postao profesor matematike na istom kolegijumu. Od 1736. godine nižu se njegove disertacije, rasprave iz područja matematike, mehanike, geofizike, optike i astronomije koje su njegovi učenici izlagali na javnim skupovima u kolegijumu. Prva od njih, „O Sunčevim pegama“ pobudila je pažnju stručnjaka; dalje rasprave, na primer iz matematike („Konstrukcija sferne trigonometrije“ itd) su mu pronele glas među učenim svetom. U Boškovićevo vreme zemaljski meridijani se mere radi određivanja oblika i veličine Zemlje. Papa Benedikt XIV je poverio Boškoviću i jednom isusovcu merenje meridijana između Rima i Riminija. Od tada se Bošković sve češće bavio tim pitanjima. God. 1757. odlazi u Beč da pred carem Franjom I zastupa republiku Luku u sporu sa Toskanom. Tamo je izradio svoje najpoznatije delo „Teorija prirodne filozofije svedena na jedinstven zakon sila koje deluju u prirodi“ (Philospohiae naturalis theoria redacta ad unicam legem virium in naturae existentium, 1758). U njemu je izložio nov zakon sile koja deluje između tački koja stvaraju tela; ona je u malim međusobnim udaljenostima tački odbojna (repulsivna) a u većim udaljenostima prelazi u privlačnu (atraktivnu). Pomoću tog zakona sila, Bošković vrlo vešto izvodi mehanička svojstva tela, pa i fizička i hemijska.
Pročitajte više na:
Bošković |
|
Piše: Konstantin Dragaš
Jedan od najpoznatijih i opšteprihvaćenih filmskih režisera, Japanac Akira Kurosava (1910-1998) dobitnik mnogih izutenih nagrada i priznanja, snimio je, polovinom prošlog veka, film "Rašomon" Ovaj njegov film je poznat u čitavom svetu. Predstavlja jedno od najboljih filmskih ostvarenja ikada a govori, između ostalog, i o jednoj velikoj ljudskoj mani: sebičnosti.
|
|
Priče: Izabrani slučajevi
|
|
Napisao: Danil Harms (1906-1942, pravo prezime Juvačov) ruski pesnik, dramski pisac, satiričar, prozaist; jedan od najboljih ruskih satiričara i komediografa XX veka. U prozi odbacuje klasičnu formu kratke priče, fabulu i psihologizam, stvarajući nov oblik "događaja" (SLUČAJEVI), zasnovan na parodiranju tradicionalnih, ustaljenih veza u svakodnevici, šablona u ideologiji i istorijskom mišljenju, pa čak i književnoistorijskih shvatanja i poruka ruske klasike. Njegove dram "Komedija grada Peterburga" i "Jelizaveta Bam" prethode evropskoj drami apsurda.
Izbor: Konstantin Dragaš
U prevodu Vladimira Medenice, Kornelije Ičin i Bojane Sabo.
|
|
Kritike: Kamijevi Pravednici i Sartrove Prljave ruke
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Jedna od političkih ideologija koja je obeležila skoro ceo XX vek bio je komunizam. Onaj komunizam, koji je, odista, zagovarao opštu slobodu i jednakost među ljudima. Međutim, u stvarnosti to nije išlo sve kako treba... Svejedno, komunizam je i u idejnom ali i praktičnom smislu uticao na mnoge velike svetske književnike, između ostalog Žan – Pol Sartra i Albera Kamija.
|
|
Kritike: Preobražaj ili priča o Gregoru Samsi
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Јedna od najznačajnijih pripovedaka austrijskog književnika Franca Кafke je, svakako, "Preobražaj". To je pripovetka koja govori o naglom preobražaju Gregora Samse, trgovačkog putnika.
|
|
Kritike: Idiot ili povest o knezu Miškinu
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
"Idiot" (rus. Идиот) jedan je od ne tako poznatih romana ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Glavni lik ovog romana je ruski knez Lav Nikolajevič Miškin, u književnosti poznat kao "idiot".
|
|
Kritike: Makbet ili drama o tiraninu
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Svakako jedno od najzanimljivijih ali i najtragičnijih Šekspirovih dela je "Makbet". Ovo delo govori o tiraninu koji ubistvom dolazi na presto Škotske.
|
Piše: Konstantin Dragaš
Jedna od ne tako poznatih Šekspirovih drama, Ričard II je izvanredno delo. Objavljeno je 1597. godine. Ovo delo je priča o svrgavanju s vlasti okrutnog i vlastoljubivog, ali u isto vreme lukavog kralja Ričarda II.
|
|
Kritike: Hamlet ili: Sudbina danskog princa
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Vilijem Šekspir, ta velika, ako ne i najveća ličnost književnosti, napisao je puno dela. Pisao je drame, uglavnom tragedije ali i komedije. Šekspir je pisac kojeg nikako ne treba propustiti. Njegova dela su jedinstvena, poznata u čitavom svetu. Njegove drame izvode se i danas u pozorištima. Pored "Kralja Lira", "Otela" ili pak "Romea i Julije", Šekspir je napisao i povest o danskom princu, Hamletu.
|
|
Kritike: Hoće li sve narod pozlatiti?
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Nesumnjivo je da je pored Sime Matavulja, najveći srpski realist bio Laza Lazarević (1851-1890) koji je po zanimanju bio lekar, ali je dao velik doprinos srpskoj književnosti. Nije objavio puno dela, ali je ostao upamćen po pripoveci "Sve će to narod pozlatiti".
|
Piše: Konstantin Dragaš
Ovih dana smo uživali u čarima i lepotama našeg "belog tenisa". Mogli smo da uživamo gledajući sjajne poteze i neverovatne veštine. A oni koje smo svi mi sa uživanjem gledali su Novak Đoković, Ana Ivanović i Jelena Janković.
Njih troje su pokazali izuzetne veštine i sposobnosti. Novak je uspeo da dođe do finala gde je izgubio od prvog nosioca Federera, ali to uopšte nema veze. On je ionako pokazao da je srpski heroj.
|
Piše: Konstantin Dragaš
Postoje neke knjige koje su same po sebi, veoma zanimljive. Tako na primer, u romanu "Budenbrokovi" velikog nemačkog književnika Tomasa Mana, ispod naslova knjige postoji i jedan podnaslov: "Propadanje jedne porodice". No, o čemu se zapravo radi?
|
|
Kritike: Drama apsurda ili: Čekajući Godoa
|
|
Piše: Konstantin Dragaš
Semjuel Beket (1906-1989), veliki pisac i tvorac "drame apsurda" napisao je je jedno veoma važno delo. To je drama "Čekajući Godoa".
|
Piše: Konstantin Dragaš
Dostojevski, najveći književnik svih vremena, napisao je mnoga dela. Ta dela se zaista ubrajaju u vrh svetske književnosti. "Zločin i kazna" je jedno od njih.
|
Piše: Konstantin Dragaš
U poslednje vreme zaista nas okružuju užasno tople i visoke temperature. Svi se pitamo na koji način da se izborima sa njima. A evo kakav način je pronašao Nikita Akcentov.
|
Piše: Konstantin Dragaš
Nisam siguran da li je ovakav ili sličan tekst pisao moj kolega sa susednog sajta "Iza ogledala". No, nema veze. Svako piše svoje tekstove.
|
NEMAČKI FILOZOF EDMUND HUSERL (1859-1938)
Utemeljivač fenomenologije
Ovaj filozof rođen je 1859. godine u Moravskoj. Studirao je matematiku u Beču ali se posvetio filozofiji. Od 1913-1930. godine Huserl je izdavao časopis, pod nazivom „Godišnjak za filozofiju i fenomenološko pitanje.“ U vreme nacizma, izgubio je mesto univerzitetskog profesora i napustio Nemačku. Vratio se u Frajburg 1938. godine gde je i umro. Bio je jevrejskog porekla.
Edmund Huserl je utemeljivač fenomenologije kao filozofskog pokreta. Pre njega, i Lambert, i Kant, i Hegel su se bavili pitanjem o fenomenima i njihovim pojavama ali niko kao on. Glavna Huserlova dela su: „Logička istraživanja, Filozofija kao stroga nauka, Ideja za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju, Kartezijanske meditacije, Kriza evropske nauke i Transcendentalna fenomenologija.“
Pročitajte više na:
Huserl
|
|
NORVEŠKI KNJIŽEVNIK HENRIK IBZEN (1828-1906)
Ovaj veliki norveški književnik rođen je 20. marta 1828. godine u Skienu, Norveškoj. Bio je sin propalog trgovca i već od petnaeste godine morao je sam da se izdržava. Bio je lekarski pomoćnik i pripremao se za studije medicine, ali ipak sve to ostavlja i počinje da proučava književnost. Kao saradnik mnogih norveških novina, putuje u Dansku, Nemačku i Austriju, a u Italiji je proveo četiri godine. Godine 1891. vraća se u Norvešku posle 27 godina provedenih u inostrantsvu. Kao dvadestogodišnjak, pod uticajem revolucionarnih zbivanja u Evropi, piše svoju prvu dramu „Catilina.“ Umro je 23. maja 1906 godine u Oslu.
Pročitajte više na:
Ibzen |
|
TEKST KOJI STE NAJVIŠE PUTA PROČITALI: |
|
STALJIN ili: ČOVEK ZVANI ČELIK
Piše: Konstantin Dragaš
Rođen je u Gruziji, decembra 1879 godine. Njegovo pravo ime je bilo Josif Visarionovič Džugašvili. Džugašviliji su bili siromašna gruzijska porodica, a kad mu je otac umro, majka se neko vreme starala o njemu a zatim ga poslala u školu u Tbilisi.
Nije ni završio teološku gimnaziju kako treba i već je 1899. godine prišao sovjetskim marksistima.
Na vlast u Rusiji dolazi posle smrti Lenjina 1924. godine. One koji su mu smetali da dođe na vlast uklonio je sa svog puta k prestolu, ako tako možemo reći.
Pročitajte više |
|
DŽEJMS DŽOJS, IRSKI KNJIŽEVNIK
Ovaj veliki irski književnik rodio se 2. februara 1882. godine u Dablinu, a umro 13. januara 1941. godine u Cirihu. Džojs je iza sebe ostavio mnoga važna dela. Bio je jedan od najpoznatijih pisaca prve polovine XX veka.
Pročitajte više na:
Džejms Džojs |
|
KOMPOZITOR SVIH VREMENA- LUDVIG VAN BETOVEN
Ludvig van Betoven se rodio 16. decembra 1770. godine u Bonu. Umro je 26. marta 1827. godine u Beču. Betoven potiče iz porodice flamanskog porekla. Prvi učitelj mu je bio njegov otac Johan, koji je bio dvorski tenorista u Bonu. Od nekolicine prijatelja koji su ga podučavali, Betoven se upoznao sa nemačkom muzikom, književnošću pa i filozofijom. No, ipak ga je najviše zainteresovala muzika i sviranje. Već 1782. godine Betoven učestvuje u Bonskoj dvorskoj kapeli kao orguljaš, a 1789. kao violista. U tom periodu nastaju njegove prve kompozicije kako klavirske tako i vokalne. Godine 1792. ovaj nemački kompozitor odlazi u Beč, gde studira kod Hajdna, Šenka i Albrehtsbergera (teoriju). Onda je odlučio da zauvek ostane u Beču, gde će živeti kao slobodni umetnik. Tada je počinjao da upoznaje ljude koji će mu kasnije postajati bliski prijatelji. Oni su poticali iz dosta aristokratskih porodica. Betoven je počeo da svira na salonima i među poznatijim osobama kao pijanistički virtuoz. Njegovu muziku su u to vreme slušali mnogi knezovi i nadvojvode i njoj se divili. 1795. godine štampa svoje prve kompozicije: tri klavirska trija op.1 i tri klavirske sonate op.2 posvećene Hajdnu. Svojim pijanističkim koncertima u Pragu (1796. i 1798) i Berlinu, Betoven stiče sve veći broj poklonika. Do 1800. komponuje uglavnom dela za klavir (sonate, među njima op. 13 „Patetična“; više varijacija) i za raznovrsne komorne sastave (septet op. 20 za gudače i duvače; duvački sekstet op.71; violinske sonate op.12 i 24, tzv. „Prolećna sonata“; 6 gudačkih kvarteta op. 18) te 2 klavirska koncerta, a tada pristupa i stvaranju simfoniju. God. 1800. dovršena je njegovom I simfonijom u C-duru, a zatim slede: II simfonija u D-duru (1802), III u Es- duru (1804, prvobitno nazvana „Bonaparte“ kasnije „Eroica“), IV u B-duru (1806), V u c- molu (1807) i VI u F-duru. U to vreme Betoven stvara i mnoga druga važna dela a najpoznatija je IX simfonija u d-molu koju je radio sa solistima na Šilerov tekst „Ode radosti.“ 1815. godine je poslednji put svirao, a od 1818, već posve gluv, sprazumevao se pismeno sa prijateljima. Umro je 9 godina kasnije.
Pročitajte više na:
Betoven |
|
MAĐARSKI REVOLUCIONAR LAJOŠ KOŠUT (LÁJOS KOSSUTH)
(1802-1894)
Lajoš Košut se rodio 1802. godine, a umro 1894. On je bio mađarski nacionalni revolucionar i političar. Takođe je bio i vođa mađarskog pokreta za nezavisnost. U mladosti je bio advokat. Učestvovao je u radu ugarskog Sabora (1825-1827) i (1832-1836). Kao urednik zabranjenih „Saborskih izveštaja“ osuđen je 1837. godine na četiri godine zatvora, ali je 1840. godine amnestiran. Od 1841. do 1844. godine uređuje organ mađarskog nacionalnog pokreta „Pesti Hírlap.“ Kao predstavnik Reformne stranke mađarskog srednjeg plemstva ponovo je biran, 1847, u feudalni ugarski Sabor. Tu se zalaže za delimično ukidanje plemićkih privilegija, za ukidanje kmetstva, za slobodu štampe i ustavnu monarhiju. Od marta do polovine septembra 1848. godine Košut je ministar finansija u prvoj mađarskoj vladi grofa Baćanjija (Batthyány), a nakon toga preuzima svu vlast u Mađarskoj, isprva kao predsednik Odbora za odbranu domovine, a kasnije, od 14. aprila 1849. kao namesnik Ugarske. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. godine, Lajoš Košut živi u emigraciji (Turska, Engleska, Amerika, Italija) gde se, kao vođa mađarskih emigranata, zalaže za nezavisnost Mađarske. U Italiji organizuje mađarsku legiju koja se bori pod Garibaldijem. Protestvovao je protiv Austro-ugarske nagodbe (1867).
Pročitajte više na:
Kossuth |
|
POLJSKI NACIONALNI HEROJ TADEUŠ KOŠĆUŠKO (1746-1817)
Tadeuš Košćuško je rođen 1746. godine. Od 1776. godine borio se u Američkom ratu za nezavisnost. Bio je Lafajetov i Džefersonov prijatelj te Vašingtonov ađutant, a za zasluge mu je dodeljen čin generala, koji mu je bio priznat i u Poljskoj. Po povratku u domovinu (1784) pristaje uz konstintuciju od 3. maja 1791. koja uvodi napredne reforme i ukida liberum veto. Borio se protiv ruske vojne intervencije u Poljskoj (1792), a kada je poljska ustavna vlada pala, Košćuško je emigrirao u Pariz, odakle je nakon duge deobe Poljske (13. januara 1793), pripremao ustanak kojim je nastojao da spreči rascep Poljske.
Pročitajte više na:
Košćuško |
|
VELIKI RUSKI KOMPOZITOR- MODEST PETROVIČ MUSORGSKI
Modest Petrovič Musorgski je bio jedan od najpoznatijih ruskih kompozitora svih vremena. Rodio se 21. marta 1839. godine u Karevu (Pskovska gubernija) a umro 28. marta 1881. u Petrogradu. Po zvanju oficir, 1858. godine napustio je vojnu službu da bi se priključio skupini nacionalno-orijentisanih kompozitora, okupljenih oko Balakireva. Ipak, svojim umetničkim stajalištem i originalnošću svog muzičkog izraza, Musorgski ostaje nezavisan.
Pročitajte više na:
Musorgski
|
|
| |
|
| Prethodne maštarije |
|
| Tuesday, June 19 | | · | Mrtvilo |
| Sunday, June 17 | | · | Zavist |
| Saturday, June 16 | | · | Večiti pobunjenik |
| Wednesday, May 23 | | · | Priča o Sergeju Ejzenštajnu |
| Wednesday, May 09 | | · | O Ničeu i Natčoveku |
| Monday, March 26 | | · | Veliki ''Proces'' |
| Wednesday, March 21 | | · | Ispovest jednog anarhiste |
| Sunday, March 11 | | · | Veliki revolucionar i Srbija |
| Tuesday, February 13 | | · | O ''Ratu i miru'' |
| Monday, February 05 | | · | Društvena uređenja |
| Wednesday, January 17 | | · | Prvo bratoubistvo |
| Monday, January 08 | | · | Zagađivanje |
| Thursday, January 04 | | · | Ja, Hitler |
| Monday, January 01 | | · | Gde je samopouzdanje? |
| Sunday, December 31 | | · | Demagozi |
| Sunday, December 24 | | · | Proždiranje |
| Tuesday, December 12 | | · | Bruka i sramota |
| Monday, December 11 | | · | Veliki srpski književnici |
| Saturday, December 02 | | · | Pobede i porazi |
| Friday, November 10 | | · | O Skupštini |
Stariji članci
|
|
|
| NARUČITE! |
|
ULIKS
AUTOR: Džejms Džojs |
|
|
| Srpski prosvetitelj |
|
Rastko Nemanjić, poznatiji kao Sveti Sava je bio prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop. Rođen je 1175 kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. 1219. godine od nikejskog patrijarha dobija dozvolu da u Srbiji osnuje prvu Srpsku Samostalnu crkvu. Putovao je po Jerusalimu i Bliskom istoku. Umro je 1235 u Trnovu u Bugarskoj. Važna ličnost u srpskoj kulturi i istoriji. Poštujmo ga i slavimo ga.
|
|
|
| ZNAČAJ ENGLESKOG FILOZOFA |
|
Tomas Hobs (1588-1679) je bio engleski filozof. Rekao je slavnu rečenicu: "Homo homini lupus est (Čovek je čoveku vuk)." Smatrao je da jedna država ne može da živi u miru i da ne ratuje sa drugim narodima. Danas to za mnoge ljude kao da je normalno. Bio je protiv demokratije, i uz to je govorio da je mir najvece dobro. Hobs je filozofski izučavao unutrašnju prirodu čoveka. Smatrao je da je čovek po prirodi samoživ.
|
|
|
| SJAJNA IGRA ZA SVE |
|
"Cossacks" su prava igra za sve one koji vole strategiju. Ova igrica doprinosi brzom razmišljanju zato što je sam igrač vladar i mora da pazi da ima dovoljno hrane u njegovoj zemlji, kamena, drveta i sl. To uopšte nije lako. Zato se ovi "Kozaci" dele na tri dela: "Evropski ratovi, Umetnost rata, Povratak ratu." Koristan link: www.cossacks.com
|
|
|
| SLUŠAJTE BEOGRADSKI SINDIKAT! |
|
Beograski sindikat je društvo mladih ljudi koji stvaraju pesme sa hip-hop muzikom i repovanjem. U njihovim pesmama su iskazane borba protiv političara i kriminala. Zato, slušajte njihove pesme na CD-ovima: "Svi zajedno" i "BS- Već viđeno, Pretorijanska garda, Oni su". Njihove CD-ove možete pronaći u obližnjim JUBOX-ima ili drugim prodavnicama CD-ova.
|
|
|
| NAJPOZNATIJI FIZIČAR |
|
Isak Njutn će zasigurno ostati upamćen kao najpoznatiji fizičar i matematičar na svetu. Rodio se 1642. godine a umro 1727. godine. Otkrio silu gravitacije. Za taj događaj vezuju se priča da mu je, pod uticajem gravitacione sile, jabuka pala na glavu. Radio je i na područijima matematike, optike i astronomije. Doneo je jedan velik zakon, poznat kao zakon inercije i on glasi:
"Svako telo zadržava stanje mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila ne prinudi da to stanje promeni."
Isak Njutn je bio jedan od najznačajnijih umova Engleske, a njegovo najpoznatije delo bilo je " Matematički principi filozofije prirode."
|
|
|
| VOŽD SRPSKI |
|
Đorđe Petrović, zvani Karađorđe, bio je prvi srpski vožd. 1804. godine podigao je prvu bunu protiv Turaka i prvi obračun sa njima nakon skoro 4 veka- Prvi srpski ustanak. Karađorđe je uspeo jednim delom da istera Turke iz Srbije, a njegovim putem krenuo je i Miloš Obrenović koji je podigao Drugi srpski ustanak. Prvi srpski ustanak je užasno važan za razumevanje mnogih istorijskih činjenica Srbije. Tada je krenulo oslobađanje Srbije. Zato Karađorđe važi za jednog od najpoznatijih srpskih revolucionara i voždova. on je prvi došao u direktan sukob sa Turcima, koji su Srbiju dugo vremena držali. I ceo Balkan se probudio sa početkom Prvog srpskog ustanka- tada je počelo povlačenje Turaka sa istoimenog poluostrva.
|
|
|
| VELIKAN SRPSKE KNJIŽEVNOSTI |
|
Uz Andrića, Miloš Crnjanski (1893-1977) je svakako jedan od najpoznatijih srpskih pisaca u bivšoj Jugoslaviji. Rođen je u Čongradu u Mađarskoj, umro u Beogradu. Napisao je puno delo, a jedno od najpoznatijih su "Seobe". Objavljeno je 1929. godine. To je istorijsko delo, prožeto piščevim doživljajima i osećanjima. Ono govori o seobama Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine u Južnu Ugarsku. Glavni lik dela je porodica Isakovič, tačnije Vuk Isakovič, koji je zaista istorijska ličnost. Takođe, tu su i ostala dela: "Roman o Londonu", "Lament nad Beogradom", "Dnevnik o Čarnojeviću" i dr.
|
|
|
