|
književnost
|
|
Napisao konstantin
|
|
ponedeljak, 12 jul 2010 08:39 |
Kafka spada u one pisce koji se trude da neprekidnim preispitivanjem sebe dokuče smisao života, a potom da to prenesu na delo. Ophrvan teškim psihološkim problemima, on je skoro čitav svoj život proveo u strahu, strahu i od sebe i od drugih ljudi. U prilog tome ide i činjenica da nije dugo živeo: umro je od tuberkuloze u 41.godini. Nije imao dece, a imao je i nameru da spali svoja dela, ali zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu, posthumno su objavljena sva njegova dela, dnevnici, romani, pripovetke. I pored svih tih stresova i trauma koje je doživljavao, Kafka danas uživa veliki ugled u svetu prvenstveno zbog načina na koji je iskazao usamljenost i nemoć pojedinca u surovom svetu, ali i kritikom apsurda kao strašne i opasne pošasti ljudskog duha; upravo zbog toga je Kami govorio da se uvek iznova i iznova vraćao Kafki i njegovim delima kako bi spoznao tajne besmislenosti, uplašenosti, beznačajnosti koje su mu bile neophodne za njegov "Mit o Sizifu".
|
|
Opširnije...
|
|
|
GRADITELJ U VREMENU ČUDA: BORISLAV PEKIĆ (1930-1992) |
 |
 |
 |
|
književnost
|
|
Napisao konstantin
|
|
subota, 06 februar 2010 18:04 |
povodom 80 godina od rođenja Borislava Pekića
Činjenica je da svako dete koje se rodi i svojim plačom uveseli na hiljade i hiljade srećnih roditelja širom sveta potencijali homo creator. Svaki čovek je stvaralac, makar on stvarao u kamenu ili kao pisac; makar on čistio gradske ulice od napadalog snega ili predavao o književnosti ili astronomiji studentima na univerzitetu; da, svako može biti stvaralac, samo ukoliko pažljivo neguje umetničku klicu u sebi, ko se ne prepusti alkoholisanju, duševnom rastrojstvu ili ne daj bože, ubijanju, mada je i sve to deo kompleksne čovekove prirode. Stvaralac je onaj koji nešto sa ljubavlju radi, koji predlaže ideju, razborito misli, onaj kojeg nije strah da se kroz svoje delo izrazi o pitanjima najrazličitijeg sadržaja koja muče svakog pojedinca. Onaj ko se zalaže za ideju, ne za ideologiju. Onaj koji je spreman zarad ubeđenja žrtvovati sopstveni život. Onaj koji se hvata u koštac sa polemikama svog doba. Čini se da je takvoj plejadi srpskih mislilaca, umetnika i erudita nesumnjivo pripadao pomalo i zaboravljeni Borislav V.Pekić.
|
|
Opširnije...
|
|
književnost
|
|
Napisao konstantin
|
|
ponedeljak, 04 januar 2010 14:29 |
|
Surovo vreme i opšti haos u državi naterali su početkom 1917.godine pripadnike mnogih ruskih, pre svega moskovskih intelektualnih krugova, da pobegnu iz zemlje i odu u inostranstvo. Kako nezadovoljstvo poretkom u zemlji nikako nije jenjavalo među narodnim masama ne samo u Moskvi, već i čitavoj carevini, tako je i strah sve više i više obuzimao one koji su bili bliski ne samo vlasti, već i one koji su bili imućniji i bogatiji od drugih. Neki su, a zajedno sa njima i mnogi drugi koji nisu imali ništa, predosećali zlo posle revolucije i zato su ustuknuli i pobegli pred čitavom najezdom protesta i pobuna ruskih građana jer nisu verovali u buduću crvenu vlast.
|
|
Opširnije...
|
|
|
književnost
|
|
Napisao konstantin
|
|
ponedeljak, 11 januar 2010 10:33 |
|
Vrednosti novog društvenog sistema čoveka teraju da se oseća neodgovornim za većinu stvari koje radi; teraju ga da se oseća potišteno, učmalo, poniženo. Pretvaraju ga u roba. Roba sitnog duha, punog ljubomore i zavisti prema drugima. Roba koji više neće imati pravo na sopstvenu ličnost i ideju. U budućnosti on neće biti samo rob, već nešto još gore od toga: mali, odvratni i ljigavi sluga koji niti će imati svoja ubeđenja niti neki životni moto. Tako izgažen, upljuvan, osramoćen i zgnječen, budući čovek neće imati nikave šanse protiv moćnog Velikog Brata i njegove porobljeno – podaničke nacije. Zar je moguće da su se tekovine, za koje su se ljudi vekovima borili, okrenule jedne protiv drugih i međusobno krvno zaratile? Kako spasiti čoveka iz haosa, apsurda i opšteg ludila i u njemu bar ponovo posaditi seme ljubavi i osećanja za druge? Odgovor na ta složena pitanja na koja niko ne želi da makar pruži odgovor, tobože jer su glupa, treba potražiti u onima koji se iskreno posvećuju večitoj borbi protiv apsurda, gluposti i malograđanštine. U onima koji se odupiru svom snagom apsurdu. U onima koji čoveku postavljaju krucijalna egzistencijalna pitanja i koji u njemu bude osećaj samosvesti. Jedan od njih je i Slavomir Mrožek, današnjoj mladalačkoj publici slabo poznat, koji ove, 2010. godine slavi jubilej – 80 godina života.
|
|
Opširnije...
|
|
SRPSKI REALISTI: SIMO MATAVULJ (1852-1908) |
|
|
|
|
književnost
|
|
Napisao konstantin
|
|
nedelja, 25 oktobar 2009 13:07 |
|
Jedan od najpoznatijih predstavnika srpskog realizma sa tematikom primorja i primorskog života je svakako Simo Matavulj, rodom iz Šibenika, učitelj u mnogim dalmatinskim selima i nastavnik pomorske škole u Herceg Novom. Uz pripovetku "Pilipendu", koja govori o procesu unijaćenja Srba u Dalmaciji, njegovo najpoznatije delo je roman "Bakonja fra Brne". Napisao je i oko 70-tak pripovedaka i novela ("S mora i planine", "S Jadrana", "Primorska obličja"), autobiografiju "Bilješke jednoga pisca". Prevodio je dosta sa francuskog, naročito Molijera i Zolu.
|
|
Opširnije...
|
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 34 |
Preuzmite naslove