Kafka spada u one pisce koji se trude da neprekidnim preispitivanjem sebe dokuče smisao života, a potom da to prenesu na delo. Ophrvan teškim psihološkim problemima, on je skoro čitav svoj život proveo u strahu, strahu i od sebe i od drugih ljudi. U prilog tome ide i činjenica da nije dugo živeo: umro je od tuberkuloze u 41.godini. Nije imao dece, a imao je i nameru da spali svoja dela, ali zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu, posthumno su objavljena sva njegova dela, dnevnici, romani, pripovetke. I pored svih tih stresova i trauma koje je doživljavao, Kafka danas uživa veliki ugled u svetu prvenstveno zbog načina na koji je iskazao usamljenost i nemoć pojedinca u surovom svetu, ali i kritikom apsurda kao strašne i opasne pošasti ljudskog duha; upravo zbog toga je Kami govorio da se uvek iznova i iznova vraćao Kafki i njegovim delima kako bi spoznao tajne besmislenosti, uplašenosti, beznačajnosti koje su mu bile neophodne za njegov "Mit o Sizifu".

Vrednosti novog društvenog sistema čoveka teraju da se oseća neodgovornim za većinu stvari koje radi; teraju ga da se oseća potišteno, učmalo, poniženo. Pretvaraju ga u roba. Roba sitnog duha, punog ljubomore i zavisti prema drugima. Roba koji više neće imati pravo na sopstvenu ličnost i ideju. U budućnosti on neće biti samo rob, već nešto još gore od toga: mali, odvratni i ljigavi sluga koji niti će imati svoja ubeđenja niti neki životni moto. Tako izgažen, upljuvan, osramoćen i zgnječen, budući čovek neće imati nikave šanse protiv moćnog Velikog Brata i njegove porobljeno – podaničke nacije. Zar je moguće da su se tekovine, za koje su se ljudi vekovima borili, okrenule jedne protiv drugih i međusobno krvno zaratile? Kako spasiti čoveka iz haosa, apsurda i opšteg ludila i u njemu bar ponovo posaditi seme ljubavi i osećanja za druge? Odgovor na ta složena pitanja na koja niko ne želi da makar pruži odgovor, tobože jer su glupa, treba potražiti u onima koji se iskreno posvećuju večitoj borbi protiv apsurda, gluposti i malograđanštine. U onima koji se odupiru svom snagom apsurdu. U onima koji čoveku postavljaju krucijalna egzistencijalna pitanja i koji u njemu bude osećaj samosvesti. Jedan od njih je i Slavomir Mrožek, današnjoj mladalačkoj publici slabo poznat, koji ove, 2010. godine slavi jubilej – 80 godina života.