Veličina i propadanje Cezara Birotoa

Veličina i propadanje Cezara Birotoa

Kakva bi to bila francuska književnost ako u njoj ne bi bio Onore de Balzak, tvorac „Ljudske komedije“, uz Igoa, najveći francuski predstavnik realizma? Napisao je preko 90 dela, koje se mogu razvrstati po grupama. „Veličina i propadanje Cezara Birotoa“ pripada „slikama iz pariskog života (zajedno sa romanima „Rođak Pons“, „Sjaj i beda kurtizana“, „Rođaka Beta“ itd).

Glavni junak ovog romana, je, dakle, Cezar Biroto, trgovac mirisima, bivši sudija Trgovačkog suda, oficir narodne garde i vitez Legije časti. Jedne noći, on svojoj ženi, Konstansi, saopštava vest da hoće da napravi veliku zabavu u svojoj kući, na kojoj bi pozvao sve viđenije trgovce mirisima i ostale važne ljude, jer je on izabran za viteza Legije časti, što nije mala stvar. Žena ga odvraća, govoreći mu kako oni imaju svojih sto hiljada franaka i kako može da kupi rentu i da ima deset hiljada livara prihoda i da bez problema uda svoju kćer. Mogli bi da prodaju svoje imanje, pa da idu u Cezarov zavičaj da žive. Ali, ne! Ključno je da Cezar kaže: „Zar nema trgovaca sirćetom i slačicom koji su komandanti u narodnoj gardi i vrlo dobro viđeni na dvoru? Radimo kao i oni, proširimo svoju trgovinu i u isto vreme gurajmo se u visoke društvene redove“. Žena mu na to odgovara da podseća na onoga što traži hleba preko pogače. Međutim, na kraju Cezar ubeđuje svoju ženu da postupe onako kako je on zamislio. Organizovali su veliku zabavu, a Cezaru je trgovina išla odlično; imao je dosta uspeha. Međutim, kao i mnogi ljudi koji lakomisleno ulaze u velike poslove, zaboravio je da će ga kad – tad neko izdati. Tako ga je izdao njegov pisar i prijatelj Rogen, beležnik. Biroto mu je poverio sto hiljada franaka da kupi jedno zemljište, a on ih je ukrao, jer posao oko zemljišta nije ni zaključen pred Birotoom, već samo onako. I tako je počelo celo bogatstvo da tone. Počeo je da propada, pa su i njegova žena i kćerka Cezarina počele da rade kao prodavačice da bi zaradile koji dinar. Birotou su jedino istinski pomagali, koliko su god mogli, stric njegove žene, gospodin Pijro i njegov mladi pomoćnik oko trgovine, Anselm Popino. Cezar Biroto bio je potpuno propao: izdao ga je čovek s kojim je sarađivao, tako što je, raspolažući njegovim kapitalom i saradnjom sa velikim neprijateljem Birotovljevim, Ferninandom di Tileom, pobegao; trebao je da isplati arhitekte i radnike koji su mu uredili stan za veliku svetkovinu i koji su mu sredili prodavnicu. Pao je pod stečaj. I, onda, kada je izgledalo da će biti potpuno sravnjen za zemljom, njegov mladi pomoćnik Popino uspeo je da ga izvuče iz finansijskih problema. Prodaja kefaloičnog ulja, koje je osmislila Birotovljeva trgovina, uz pomoć Popina i hemičara Voklena, išla je veoma dobro. Tako se Biroto izvukao i isplatio svoje poverioce i namirio dugove. Uz to, na samom kraju, sud ga je proglasio velikim čovekom, jer je, i pored izdaje, uspeo da ne ukalja čast porodice Biroto i svoje kompanije. Isplatio je sve ljude kojima je dugovao; ništa za sebe nije uzeo, već je sačuvao čast. Tako su ga proglasili herojem trgovačkog poštenja. A onda je, ubrzo, jednog dana, preminuo. Tako je veliki čovek otišao na večiti počinak, bez griže savesti.
Važno je napomenuti da su Balzakovi „romani iz pariskog života“ povezani, te tako, mladi Anselm Popino, koji se oženio kćerkom Cezara Birotoa, u romanu „Rođaka Beta“ biva prikazan kao ministar trgovine.
Cezar Biroto je vešt, dosta snalažljiv čovek, spretan u poslovima, ali i lakomislen. U početku je bio sujetan; želeo je slavu, želeo je da postane viđen. A nije ni slutio da će upravo velik i poznat čovek postati po svom poštenju na samom kraju priče. A da bi postao pošten, morao je da uvidi greške svog poslovanja; doživeo je izdaju, bio je prevaren. Svoje loše strane spoznao je kroz posao: život mu je odredio svest. Jedino što mu je osvetljavalo život to je bilo to što su se, usred finansijske krize u koju je sam pao, njegova kćerka i mladi pomoćnik Popino strasno voleli. Kroz Birotoa možemo da spoznamo trgovce Balzakovog doba, njihov odnos prema poslu itd.
Ovaj, dosta zanimljiv, napet roman tipično je delo velikog Balzaka, koji je na milost i nemilost ostavio čoveka da pokuša da sam spozna sebe i svoje mane i vrline.