Gilgameš; sumersko-vavilonski ep

Gilgameš; sumersko-vavilonski ep

Jedno od najstarijih napisanih i sačuvanih književnih dela je sumersko – vavilonski ep, ep o Gilgamešu. Najstariji sumerski pisani spomenici potiču iz vremena oko 3500. godina p. n. e, a središta njihove kulture bili su gradovi Ur i Uruk. Ovaj ep je jako poznat, a smatra se da je sastavljen oko 1700. godine p. n. e. Smatra se, takođe, da je nastao mnogo ranije. Napisan je na 12 ploča (pevanja) i govori o kralju Gilgamešu, kralju grada Uruka.

Uruk, grad u kome se radnja epa dešava, veoma je star i predstavljao je uz Ur, središte sumerske kulture. Po predanju, njime je vladao Gilgameš, „dve trećine bog, a jednu trećinu čovek“. Na početku epa, na prvoj ploči (pevanju) opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka ravnog njemu i njegovoj snazi. Boginja Aruru načini Enkidua, načinivši ga od blata i svoje pljuvačke. Enkidu je novi lik, junak, uz Gilgameša, najvažnija ličnost ovog epa. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Gilgameš je usnuo čudan san. Po majčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati veliki prijatelj. Tako i bi. Došavši u Uruk, Enkidu i Gilgameš su se sukobili. Pobedio je Gilgameš, i posredstvom njegove majke, njih dvojica postaju neraskidivi prijatelji.
U drugom delu (nastavku) Gilgameš poziva Enkidua da pođu zajedno u Kedrovu šumu i da pobede Humbabu, zlog čuvara te šume koji je uvredio boga sunca, Šamaša. Enkidu se u početku nećka: vraća se među poljske životinje i stepu, želeći da ponovo postane deo njih. Ipak, Gilgameš je odlučio da ga potraži i našavši ga, obojica se vratiše u Uruk gde, na zapovest boga sunca, Šamaša, odlaze u Kedrovu šumu da ubiju Humbabu. Prolazili su razne avanture: ubili su čuvara šume, a zatim je Enkidu usnio san koji je, po tumačenju Gilgameša, odličan: on znači da će njih dvojica pobediti zlobnog Humbabu. Najzad, nakod dugo sati i puno pešačenja, glavni junaci su pobedili Humbabu. Gilgameš se vraća u Uruk noseći na koplju Humbabinu glavu. Sve je to u epu opisano i deluje veoma uzbudljivo ali i neizvesno. Od šeste ploče počinje nova avantura. Vrativši se u Uruk, Gilgameš se oprao i zbacio prljavo odelo sa sebe, pa je boginja Ištar bacila oko na njega. Htela je da joj Gilgameš bude ljubavnik. On to odbija, govoreći kako je boginja Ištar načinila toliko zla. Zbog toga se Ištar razljuti, potuži se ocu Anuu i prokla Gilgameša. Poslala je na njega i Enkidua čarobnog bika, da ih ubija. Ali, snagom, Gilgameš i Enkidu ubijaju čarobnog bika i slave s narodom pobedu nad nebeskim bikom.
Ubrzo Enkidu umire: nekoliko dana (dvanaest dana ležeći u groznici) pre svoje smrti usnio je san kojeg prepričava Gilgamešu – odneo ga je orao i sa velike visine pustio a on se na tlu razmrskao. Obojica predosećaju smrt. Enkidu umire. Gilgameš žali za njim (tuguje šest dana i šest noći) a sedmog ga je sahranio. Na samom kraju, započinje treća avantura – Gilgamešovo traganje za večnim životom. Gilgameš hoće da ode do Utnapištima, svog praoca. Ponovo prolazeći kroz velike muke (jureći kroz stepe, lutajući kroz tamu, tražeći Vrt bogova, Svetsko more i vode smrti, susrećući se sa lađarom i prelaženjem preko sto dvadeset drvenih balvana preko Vode smrti – dotakne li vodu, umreće) – Gilgameš, uz puno znanja i spretnosti dolazi do Utnapištima i pita ga kako da postigne besmrtnost. Utnapištim mu govori:
“ Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti,
Bogovi i ljudi imaju različite sudbine.
Otac i mati su te rodili kao čoveka.
Iako su voje dve trećine božanske,
Jedna trećina je čovek
i ona te vuče ljudskoj sudbini.

Čoveku nije određen većni život.
Smrt je strašna,
svakom životu ona postavlja cilj“.
Zar gradimo kuće zauvek?
Pečatimo li ugovore za večnost?
Zar braća zauvek dele baštinu?
Zar čovek večno uživa radost stvaranja? (…)
Otkada su dani započeli ništa nije trajno.
Ne liče li jedno drugom novoređeno dete i smrt?“(…)

Sam kraj epa obeležen je Utnapištimovim pričanjem o velikom potopu. Utnašištim opisuje Gilgamešu potop, koji je na Ištarin savet poslao bog Bel. Bog Ea o tome je obavestio njega, Utnapištima, i u snu mu naredio da sagradi lađu i u nju skupi svoju rodbinu i seme svega živog. Preživevši potop i učinvši veliku stvar, Utnapištima je bog Ea nagradio dajući mu većni život. Na kraju ispoljava se i Gilgamešova osobina: neopreznost. Utnapištim mu govori kako može da postane besmrtan samo ako okusi travu sa dna slatkovodnog mora. Ali, odlučivši da je da i drugima da je okuse, svojom nepažnjom dozvoljava da mu tu travu ukrade zmija. Na kraju se vraća u Uruk, i pokušava da razgovara sa Enkiduovom senkom. Gilgameš silno tuguje za prijateljem, ali shvativši da njega više nema, potisnut teškim mukama i patnjama, veliki junak umire u svojoj palati.
Ep o Gilgamešu je ep o hrabrosti i prijateljstvu. Glavni junak je hrabar, neustrašiv, moćan, dobar – bori se protiv zla. Gilgameš je opisan kao „dve trećine bog, a jednu trećinu kao čovek“. Ta jedna trećina u njegovoj duši proradi upravo onda kaa se on sprijateljava sa Enkiduom, kada on oseća da u njemu postoji i ono ljudsko, ovozemaljsko. Na kraju on traga za besmrtnošću, jer smatra da bi ako bi postao besmrtam mogao pomoći ne samo Enkiduu da izađe iz podzemnog sveta već i drugim ljudima. On misli na druge, naročito u onom trenutku kada mu je zmija ukrala besmrtnu travu. Na kraju on umire, a to je dokaz njegove borbenosti, ljudskosti i te jedne trećine koja u njemu odigrava jako važno ulogu. Sam Gilgameš je odraz hrabrosti, junaštva, pravednosti ali, u neku ruku i savršenosti – jer on je i bog i čovek, u isto vreme. Njegove su mogućnosti i božanske i ovozemaljske. Dokaz toga da je on junak jeste njegova smrt. Gilgameš je, takođe, lik koji se preispituje; lik kojem snovi nešto govore i koje on želi da otkrije. On traga za istinom; za nekakvim spasenjem, on uči od Utnapištima i sleduje njegove reči. Dodatno ga ubija i Enkiduova smrt. Ona ga razdire, ali on pokušava da nađe rešenje. Zato je Gilgameš u istoriji književnosti velika ličnost. Ep obiluje epitetima, kontrastima i metaforama. Obiluje slikama koje dočaravaju teške prizore iz Gilgamešovog života. Obiluje prikazom bogova i njihovim ratovima. Čitajući ep o Gilgamešu, mi ne upoznajemo samo glavnog lika i Enkidua, već se upoznajemo i sa tradicionalnim sumerskim verovanjima – upoznajemo se sa kulturom Mesopotamije i naroda koji su te prostore naseljavali. Upoznajemo se sa njihovim verovanjima, religijom, kulturom itd.
Važnu ulogu u epu odigrava i Utnapištim, sa svojim filozofskim izrekama o prolaznost u životu.
Pred sam kraj je bitno spomenuti i ulogu koje snovi imaju u epu. Tumacenje snova je veoma bitno u Gilgamešu, jer se i junacima ali i citaocima puno toga otkriva kroz snove (predskazanja, ubistva itd). Primera radi, Gilgameš je usnio san u kojem mu se javlja majka koja mu kaže da će steći prijatelja u borbi itd. Uopšte, u epici a naročito u epovima i epskim pesmama, snovi i ostala vrsta predskazanja imaju bitnu ulogu i mogu imati različita značenja.
Sam ep je spoj dobra i zla, prevare i pravdoljubivosti, pokarenosti, zlobe, i dobrote časti i poštenja. Motiv potopa je veoma interesantan, jer bi on mogao prethoditi motivu potopa u Starom zavetu u Bibliji. U svakom slučaju, Ep o Gilgamešu je temelj drevne pisane reči, ali i uopšte.

(Pojedine stvari korišćene u ovom tekstu jesu izvod iz predgovora Stanislava Prepreka u Gilgamešu u izdanju „Veselina Masleše“, 1985. god, 5000 primeraka)