Preuzmite naslove

O Raskoljnikovu PDF Štampa El. pošta
književnost
Napisao konstantin   
utorak, 17 jul 2007 18:37



Dostojevski, najveći književnik svih vremena, napisao je mnoga dela. Ta dela se zaista ubrajaju u vrh svetske književnosti. "Zločin i kazna" je jedno od njih.

Glavni lik ovog romana je Rodion Romanovič Raskoljnikov. On je mladi i ambiciozni student prava koji jednog dana ubija staru babu-lihvarku, Aljonu Ivanovnu, i njenu sestru Lizavetu. To ubistvo, tj. zločin, nam postavlja i neka teška pitanja. Prvo: zbog čega je to Raskoljnikov uradio? Drugo: šta je hteo time da dokaže?
Odgovor na ova dva pitanja možemo da otkrijemo u sledećim crtama.
Raskoljnikov je ubio staricu ne samo zbog novca, već zbog svoje "ideje o ljudima". Po njemu, ljudi se dele na "obične" i "neobične".
"Obični" ljudi su oni koji moraju da postoje i koji moraju da popune zemaljsku kuglu. "Neobični" su oni koji upravljaju "običnima". Oni su ti kojima je dar, talenat i neopisiva harizma poslata od Boga. Oni su ti koji krše i donose zakone. Po Raskoljnikovu, Napoleon je bio jedan od "neobičnih". Rodion Romanovič sebe upoređuje sa Napoleonom. Pod Napoleonom je stradalo milione ljudi, a ipak su mu najzad neki dizali spomenike. Raskoljnikov je pokušao sebe "duhovno da uzdigne od drugih".
Međutim, on je to uradio na pogrešan način. On je zagazio u zločin kako bi postao neko i nešto a i kako bi pokušao da "preispita ljudske granice". Hteo je da vidi dokle dosežu ljudske granice i da li on uopšte ima pravo da nekome oduzme život. To je osnovni motiv "Zločina i kazne".
Međutim, kao što i sam naslov dela kaže, posle zločina uvek sleduje kazna. On ju je prvo osetio u svojoj duši. On je kasnije shvatio da nije to trebao da uradi i tada je počeo da se kaje. A posle toga, osetio ju je i na sopstvenoj koži kada je poslat na robiju u prostrani Sibir.
Najzad na čitaocima ostaje da vide da li će nakon robije i svih ostalih kazni, Raskoljnikov ipak "obući novi šinjel i postati drugi čovek".

LIKOVI

RAZUMIHIN - Raskoljnikovljev drug sa fakulteta. Dobar, iskren, pravedan, ponekad gnevan. Puno je pomagao Raskoljnikovu oko materijalnih i ostalih stvari. Veran prijatelj koji se ne može lako steći. On bi za Raskoljnikova sve dao, pa čak i život.

MARMELADOV - Pijanica. No, za razliku od ostalih pijanica, on je izuzetak. Ume da razmišlja. Dobar je u duši. Sav novac koji je njegova žena, Katarina Ivanovna stekla, on je spiskao u kafani. Kasnije, on gine u saobraćajnoj nesreći a tada Raskoljnikov, koji je inače poznavao Marmeladova, čini sve kako bi on ozdravio. Međutim, Marmeladov umire a Rodion Romanovič daje i poslednju rublju za njegovu sahranu.

KATARINA IVANOVNA - Marmeladovljeva žena. Dobra, vredna ali očajna. Krivo joj je zbog muža i njegovog odnosa prema životu. Nekad histerična. Sama je odgajila decu i skoro sav teret svalio se na nju. Duševni krah zadobija kada Marmeladov gine. Raskoljnikov ju je cenio i uvažavao kao visoku damu. Ona u romanu odigrava jednu od glavnih uloga.

PULHERIJA ALEKSANDROVA - Raskoljnikovljeva majka. Ona vozom, zajednom sa ćerkom Dunjom, sa dalekog puta, stiže kod Raskoljnikova. Puno se brine za sina. Stalno ga posećuje. Raskoljnikovu je često puta to smetalo. Dobra, iskrena, pomalo naivna, ali brižljiva majka. Brine se za sina onako kako bi sigurno i većina ostalih majki to radila.

AVDOTJA ROMANOVNA- DUNJA - Raskoljnikovljeva sestra. Voli svoga brata. Ima slične osobine kao i Razumihin. I ona se kao i majka, brine za brata. Posećuje ga u najtežim trenucima. Daje sve od sebe kako bi njemu bilo bolje i kako bi on uspeo u životu.

PETAR PETROVIČ LUŽIN - Mladić koji hoće da se oženi Dunjom. Skorojević. Glup, nezainteresovan, kvaran, gord, ohol. Želi da njemu neko bude potčinjen. On je izabrao da to bude Dunja. Pulherija to ne primećuje, već stalno govori kako je Lužin najpošteniji, veoma pametan, dobar. Ona u tome greši, ali Raskoljnikov na vreme uviđa da je Lužin samo kvaran tip i da se protiv njega treba boriti. I kao što sam pisac kaže za Lužina: "To je čovek koji je iz ničega postao nešto".

SONJA SEMJONOVNA - Mlada devojka koju Raskoljnikov jednog dana upoznaje kod Katarine Ivanovne. Ona je ta koja prva doznaje za Raskoljnikovljevo ubistvo. Mlada, neiskusna i dosta naivna ali ipak dobra u duši.

PORFIRIJE PETROVIČ - Veoma zanimljiv lik. U suštini, on je policijski inspektor ali i psiholog. Raskoljnikov dolazi kod njega zato što mora jer je i on jedan od osumnjičenih. Porfirije je, od samog susreta sa Rodionom, znao ko je ubica ali je na veseo i duhovit način Raskoljnikova doveo do "kraja svih krajeva", tj. konačno je rekao ko je ubica. Dobar, iskusan, pametan. Ponekad malo zbunjujuć.

LEBEZJATNJIKOV - Mladić koji u romanu odigrava sporednu ulogu. Međutim, važan je zbog svoje neizmerne dobrote. Verovao je Lužinu sa kojim je i jedno vreme stanovao zajedno. Međutim, kasnije ga psihološki i fizički raskrinkava. Pozitivan lik.

ZOSIMOV - Lekar koji leči Raskoljnikova. I on kao i Razumihin i Dunja, daje sve od sebe kako bi Raskoljnikovu bilo bolje. Vredan i pošten. Sarađuje sa Razumihinom.

SVIDIRGAJLOV - Mladić koji upoznaje Raskoljnikova. U suštini, on je pokvaren i zao čovek, a pretvara se da je dobar. Njegova žena Marfa Petrovna je jednom nađena mrtva u njegovom stanu. Zatim se sva krivica svalila na njega, ali on je uporno tvrdio kako nije kriv. No, on ju je otrovao. Jednom rečju, ubio ju je. A kasnije je izvršio samoubistvo. U romanu je predstavljen kao negativan lik. I Raskoljnikov je isto tako počinio zločin kao i Svidrigajlov, međutim "on rešenje nije pronašao u ubistvu već u iskupljenju". Zato je Raskoljnikov ipak moralni pobednik romana pored svog zločina.

ZAKLJUČAK

Rodion Romanovič Raskoljnikov nije zao i pokvaren čovek. On teži ka nečem višem, sigurnijem, boljem. On ne želi da bude na vlasti i da upravlja drugima, iako zastupa takvu teoriju. On je samo želeo da preispita ljudske granice i da pokuša ono što ne može. Kasnije će njegovo iskupljenje biti bolno, ali verovatno dobro. Jer tada će se Raskoljnikov uzdići kao moralni pobednik, dok će Svidrigajlov biti zapravo onaj "najgori". No, ipak, ovaj roman morate pročitati jer on zaista predstavlja ključ koji otvara mnoga vrata zanimljive i raznolike književnosti.